Akt o proceni rizika obavezan je za svaku firmu u kojoj rade zaposleni.
Većini je poznat naziv ovog dokumenta, ali da li znate zašto je važan? Uobičajeni odgovor je da je u pitanju samo papir. Međutim, najbolji odgovor mogu pružiti firme u kojima se, na primer, dogodila povreda na radu, a Akt o proceni rizika nije usklađen sa postojećim stanjem. Takođe, za uvođenje standarda, pri sklapanju ugovora o saradnji sa većim kompanijama i sa investitorima, obaveza je da poslodavac poseduje svu potrebnu dokumentaciju sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, a nedostatak iste je razlog za raskidanje saradnje. U ovakvom slučaju često su rokovi kratki da bi se kvalitetno izradila dokumentacija, organizovala provera opreme i obuka zaposlenih, izvršili lekarski pregledi. Za jedan dan se ne može izvršiti procena rizika, iako u praksi postoje razni primeri i neralna očekivanja.
Suština je da akt o proceni rizika služi da se otkloni ili smanji rizik u obimu kojim se sprečavaju povrede na radu ili oštećenje zdravlja zaposlenih. Primena preventivnih mera u Aktu štiti i zaposlene i poslodavca, a ujedno određuje obaveze i odgovornosti.
Tema teksta nije postupak procene rizika ni izrade akta, već prikaz suštine dokumenta, sa akcentom na usklađenost sa ostalom dokumentacijom, uz primere iz prakse koje možete uporediti i prepoznati.
Akt o proceni rizika je osnov za ostalu dokumentaciju, mere i procedure iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uređena osnovna dokumentacija je najvažniji deo daljeg razvoja svake firme i osnov za saradnju na svim nivoima, kao i dobra podloga za informacije koje su od značaja za procenu rizika. Prepoznavanje opasnosti i štetnosti vrši se na osnovu postojeće dokumentacije i faktičkog stanja u firmi. Zatim se određuju preventivne mere za sprečavanje povreda na radu i oštećenja zdravlja zaposlenih, koje potpisuje poslodavac. Nakon zaključenja akta o proceni rizika vrši se osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, za poslove koji su nabrojani i za koje je utvrđen određeni nivo rizika. Sve radnje van tih poslova (opisanih u dokumentaciji i za koje je radnik osposobljen) su nedopustive i predstavljaće potencijalnu opasnost za zaposlene i poslodavca, u zdravstvenom ali i u finansijskom smislu. Posebno bitan faktor koji se ne sme zanemariti je podizanje svesti o bezbednosti na radu, aktivno učešće zaposleih i saradnja na svim nivoima unutar firme.
ŠTA JE POTREBNO PRIPREMITI OD DOKUMENTACIJE ZA IZRADU AKTA?
Postupak procene rizika od nastanka povreda na radu propisan je posebnim pravilnikom, sa kojim su upoznata lica koja vrše procenu rizika. Poslodavac nije dužan da poznaje sadržinu svih važećih pravilnika ukoliko sam ne vrši procenu rizika, ali je dužan da poštuje propisane obaveze koje se odnose na poslodavca. Takođe, dužan je da obezbedi osnovu na kojoj će se bazirati ostala dokumentacija, da bi ceo sistem bio usklađen.
- Opis poslova
Opis radnih aktivnosti za svako radno mesto jedan je od najvažnijih preduslova za izradu kvalitetne dokumentacije. Opis poslova se nalazi:
- u ugovoru o radu
- u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta
- u aktu o proceni rizika
- u obrascu 6 – evidenciji o osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad.
Za svako radno mesto potrebno je navesti SVE AKTIVNOSTI U TOKU RADA, a iste radne aktivnosti bi trebalo da se poklapaju sa faktičkim stanjem. Dakle, opis poslova u dokumentaciji i realne radne aktivnosti trebalo bi da budu jednaki. Ovo je veoma važno naglasiti, iz više razloga. Pomenut je slučaj povrede na radu. Ukoliko se zaposleni povredi pri radnim aktivnostima koje su u opisu radnog mesta, na poslovima za koje je zaposleni osposobljen za bezbedan rad, moguće je da je uzrok nepažnja ili viša sila. Međutim, ukoliko su aktivnosti koje je zaposleni obavljao i pritom se povredio, van opisa poslova, ako radne aktivnosti nisu opisane ni u dokumentaciji, ni u aktu u proceni rizika – odgovornost može da bude na poslodavcu koji nije obezbedio zabranu prilaska opremi ili nadzor nad aktivnostima koje su van opisanih. Povrede na radu se dešavaju i kad su ispunjeni svi propisi. Ali je poslodavac odgovoran ako nisu usklađeni svi detalji, što se odnosi i na osposobljavanje u skladu sa opisom poslova.
Da bi se izvršila procena rizika, potrebno je sagledati sve aktivnosti u toku rada prema postojećem stanju. U nedostatku validnog upoređivanja sa faktičkim stanjem, lica koja vrše procenu rizika na radnim mestima nekad ne sagledaju sve okolnosti koje mogu dovesti do povreda ili oštećenja zdravlja. Stoga, važna je odgovarajuća podloga – opis poslova koji odgovara realnim i svim aktivnostima. Najbolje rešenje je da se opis poslova sastavi u saradnji sa menadžmentom i sa zaposlenima.
- Sva oprema za rad
Oprema za rad su sve mašine, uređaji, postrojenja, instalacije i alat koji se koristi u procesu rada. Potrebno je nabrojati i u ubzir uzeti svu opremu za rad, a važan deo je raspodela opreme po radnim mestima. Za svako radno mesto potrebno je tačno odrediti i razgraničiti koja oprema se koristi u toku rada. I na kojim mestima se koristi – u zatvorenoj hali, na otvorenom, na pokretnom gradilištu. Ovo je veoma važno, kako zbog procene rizika, tako i zbog opisa poslova. Ukoliko zaposleni obavlja poslove na različitoj opremi za rad, koja služi za obavljanje poslova na različitim radnim mestima (npr. operater na mašini i viljuškarista), taj radnik vrši poslove na dva radna mesta. U tom slučaju pravi se aneks ugovora o radu za drugo radno mesto, izdaju se obrasci za osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad na dva ili više radnih mesta, izdaju mu se na upotrebu lična zaštitna sredstva propisana i za jedno i za drugo radno mesto. Takođe, ukoliko je potreban lekarski pregled za jedno od radnih mesta na kojim radi jedan zaposleni, upućuje se na lekarski pregled (npr. vozač teretnog vozila, viljuškarista, dizaličar, rad na visini).
Uzimaju se u obzir i materije koje se koriste u procesu rada. Ovo je posebno važno u slučaju upotrebe opasnih materija. Navedite sve materije, čak i one koje smatrate da se povremeno koriste i u manjim količinama.
Ukratko, procena rizika mora da obuhvati svu opremu za rad i sve materije koje se koristi u procesu rada.
- Svi objekti
U proces procene rizika spadaju radna mesta i radna okolina. Uzimaju se u obzir objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama. Stoga je potrebno navesti u dokumentaciji sve objekte – sedište, kancelarije van sedišta, poslovne jedinice, ispostave, hale i radionice van adrese sedišta, parcele pod poljoprivrednim zemljištem i sl. Ukoliko se radovi vrše na promenjivim lokacijama gradilišta ili kod brojnih klijenata, potrebno je tako navesti i u ugovorima o radu, da se radovi vrše na različitim lokacijama.
- Nova radna mesta i poslovne jedinice, nova oprema za rad
Dopuna akta se vrši: ukoliko se uvedu nova radna mesta, ako se vrši otvaranje nove poslovne jedinice ili preseljenje u drugi objekat, u slučaju proširenja ili izmena radnih procesa, odnosno uvođenja nove opreme za rad. Izmene i dopune se vrše i u drugim slučajevima, ali, kao što je već navedeno, akcenat teksta nije na načinu procene rizika, nego da poslodavcu pruži bolji uvid u suštinu i važnost kvalitetne i detaljne procene rizika i na informacije koje je dužan da obezbedi prilikom procene rizika.
NAJČEŠĆE GREŠKE U PRAKSI
U sledećim tačkama nabrojani su najčešći primeri grešaka koje smo videli u praksi, a koji mogu da služe da uporedite i eventualno prepoznate neke stavke sa stanjem u vašoj firmi.
- U opisu poslova za kancelarijske poslove izostavlja se odlazak do banke, pošte i sl. Problem nastaje ako se dogodii povreda ili saobraćajna nezgoda u toku radnog vremena van kancelarije.
- Terenski rad nije naveden u opisu radnih aktivnosti, za npr. komercijaliste, agente prodaje, knjigovođe koje vrše poslove iz kancelarija klijenata, koordinatore i za sva ostala radna mesta gde postoji rad na terenu u bilo kojem obimu. Povrede u toku učešća u javnom saobraćaju su veoma česte i nastaju zbog brojnih nepredvidivih faktora, tako da je potrebno uzeti u obzir i taj rizik za određeno radno mesto. Takođe, moguće su povrede u objektima klijenata, što uključuje rad na gradilištima (nadzor, obilasci, snimanje nepokretnosti u izgradnji), proizvodnim halama, raznim objektima i radnim prostorijama.
- U opisu većine radnih mesta ne stoji da zaposleni održavaju higijenu svog radnog prostora. Česte su povrede od posekotina od stakla i oštrih predmeta prilikom rukovanja i pranja, kontakt sa hemijskim materijama za održavanje higijene i sl. Ove povrede nisu bezazlene i mogu dovesti do težih stanja za koje je potrebna dugotrajna terapija i lečenje (npr. posekotina na kažiprstu može da uzrokuje i povredu tetive palca, samim tim i nemogućnost upotrebe tastature na duži vremenski period).
- U opisu radnih aktivnosti za pomoćnog radnika stoji da rukuje mašinama. Pomoćni radnik ne bi trebalo da rukuje mašinama; ukoliko rukuje nekom opremom za rad, u pitanju je drugo radno mesto (npr. radnik za strugom, rukovalac motornom testerom, operater na mašini…). Potrebno je tačno definisati aktivnosti pomoćnog radnika kako bi bio propisno osposobljen za rad.
- Građevinskim radnicima je opis poslova skraćen i nepotpun. Navedite SVE aktivnosti, čak i one koje mislite da se podrazumevaju (npr. čišćenje opreme, dodavanje materijala, oštrenje reznog alata, upotreba ručnog alata kao što su čekić, lopata i sl.) Razdvojite radno mesto na tesare, bravare, molere, radnike sa radom na visini ili u dubini i sl., da bi svaka predviđena aktivnost bila definisana u okviru tog radnog mesta.
- Izostavlja se prenošenje tereta u opisu poslova. Prenošenje tereta uzrokuje oko 50% svih profesionalnih bolesti. Akutne traume ali i kumulativni poremećaji su česti izvori povrede, te je potrebna posebna pažnja pri određivanju i primeni mera za smanjenje rizika.
- Izbegava se uvođenje novih radnih mesta, nego se više aktivnosti različite prirode ubraja pod isto radno mesto. Mnogi ne znaju da je dozvoljeno da zaposleni vrše poslove na dva ili više radnih mesta. Raspodela dužnosti prema aktivnostima ili prema opremi za rad koja se koristi za svako radno mesto je prihvatljivo i bolje rešenje od sjedinjavanja u jednom radnom mestu.
- Izmena i dopuna opisa poslova vrši se samo na jednom mestu (npr. u ugovoru o radu), što je pogrešna praksa. Navedeno je na početku teksta gde se navodi opis poslova za svako radno mesto, a u svim dokumentima potreban je da bude jednak opis.
,,Obavlja i druge poslove’’ je čest ,,opis’’ poslova na kraju liste. Ova stavka je najčešći izgovor ako zaposleni vrši poslove vezane za neko drugo radno mesto. Potrebno je definisati koji su to drugi poslovi, da bi se izvršila procena rizika i adekvatno osposobljavanje za bezbedan rad za te konkretne poslove.